SOMA

Barka
Pre nego što sam se izveštio kao sveštenik Some,  eksperimentisao sam sa najsmrtonosnijim gljivama na svetu. Jedanaest dana za redom, jeo sam velike, sveže Crvene Some, Amanita Muscaria, i kada nisam mogao da nađem više, uzeo sam žuti izdanak panterovke, poznate kao "razbijač mozga". Ovaj tip izdanka je mutirao tako da ne može dalje da se razvija. Njene spore nikad nisu oslobođene- ona je "netaknuta". One su izuzetno jake.  Nazvao sam ovaj tip Some -"Barka", zato što vas prenosi na drugu obalu : u energetsko polje između života i smrti.
Barku konzumiraju samo najhrabriji avanturisti koji su tako spiritualni da preziru fizičku smrt. Jedina informacija koju sam imao o ovoj žutoj gljivi bila je ta da sam mogao da odredim da je Amanita. Ono što nisam znao bilo je to da sam se upravo spremao da pojedem gljivu koja se u naučnim mikološkim knjigama karakteriše kao smrtonosno otrovna. 
Dve gljive su rasle jedna pored druge, potpuno identične u svakom pogledu. Izabravši onu koja je bila bliža mojoj desnoj ruci, uzeo sam i pojeo čitavu Somu. Želeo sam da otkrijem kako to izgleda kada se krene na moćno šamansko putovanje na drugu stranu- gde bi gljiva trebala da da korisniku vizije budućnosti. Mogao bih da kažem da  Pantherina sadrži više energije nego Muscaria. Uskoro sam utvrdio tačno koliko. Po snazi, Barka je dvadeset puta jača. Jedan izdanak je dovoljan da ubije dva čoveka.
Prvo, počeo sam brzo da hodam, i nakon dvadeset minuta krenule su konvulzije u prstima, šaci, ruci i ramenu. Zaista nisam znao šta se događa. Ovo mi se nikad ranije nije desilo.
Nakon četrdeset pet minuta, zaustavio sam se kraj restorana i naručio klopu, naivno misleći da će hrana apsorbovati otrove. U trenutku kada sam završio sa jelom, imao sam zabrinjavajuće pomračenje svesti. 


Iznenada, osećao sam se kao da je moja svest bila izbrisana- doslovce izgurana iz mog mozga. Potom,bih se vraćao svesti na sekunde i uhvatio sam se za sto. U međuvremenu, konvulzije su postale kritične. Izvadio sam  svoje Tarot karte i pomolio se Bogu da ostanem živ, dok sam otvarao Tarot s pitanjem "Šta se dešava?" Duh Kola rekao mi je "Svaka čast, upravo si izgubio svu kontrolu nad svojim životom i sada umireš."


To je poruka koju nikad nisam zaboravio, od reči do reči.

Ostalo mi je da uradim samo još jedno tumačenje, dok su mi se ruke tako grčile da sam bio u opasnosti da ispustim karte. Oslanjajući se laktovima o sto da bih održao ravnotežu, postavio sam pitanje "Šta da radim?". 


Bilo mi je bitno da se karte ne razlete po celom restoranu, jer ukoliko bih umro, želeo sam da umrem sa svojom biblijom, Tarotom, kraj mog srca. Znao sam da sa konvulzijama ovog stepena nikada ne bih mogao da pokupim karte, jer nisam imao koordinaciju prstiju. Doslovce sam se borio za život. 


Tarot je rekao, "Idi pravo". Ustao sam i nastavio da idem pravo prema zalivu. Tako sam jako udarao o trotoar štapom koji sam nosio,da se on slomio u dodiru sa ulicom.


Protumačio sam to kao loš znak, jer sam štap imao godinama. Konačno, nakon otprilike hiljadu petsto metara prisilnog hoda, srušio sam se na trotoar. Video sam da iznad mene stoji lepo obučena žena. Upitala me je da li imam epilepsiju. Rekao sam da nemam, i ona je upitala, "Šta mogu da učinim?". Odgovorio sam, "Pozovite hitnu pomoć". Svest mi se ponovo pomračila. Sledeće čega se sećam, je da sam unet u ambulantna kola. Uvek sam imao osećaj da mi je ova ljubazna žena spasla život. 


Kada sam povratio svest, oći su mi bile zatvorene; Osetio sam jasno svetlo iznad mene. Nisam znao da li sam na nebu ili u bolnici. Udahnuo sam i otvorio oči- prva stvar koju sam video bila je bolničarka koja nešto beleži. Kada sam seo, ona je usklikniula "On je živ!" 


Doktor je prileteo i rekao, "Naravno da jeste! Znao sam da će se izvući." Doktor me je upitao kako sam. "Živ sam!" uzviknuh.
Doktor je potom rekao bolničarki da dovede Dr.-a tog i tog, jer će me to oraspoložiti. Po njegovom dolasku, ponovo su me pitali kako se osećam. Još jednom sam uzviknuo "Živ sam!". Oni su  pozvali još jednog doktora koji me je pitao isto pitanje, a u mom slabom stanju sva ova pažnja je mogla samo da me iznervira. Teatralno sam uzviknuo "Živ sam!"


"Smiri se", doktor je rekao. Upitao sam u koje vreme sam primljen u bolnicu. Prošlo je devetnaest i po sati,a još uvek sam imao konvulzije. To me je brinulo,jer sam video u koliko opasnoj situaciji sam se našao. Doktor je upitao šta sam uzeo i koliko. 


Potom mi je dao nezaboravan savet.Kada su drugi doktori i bolničarke otišli, približio mi se i rekao u poverenju " Vidi, ja i još jedan doktor ponekad uzimamo Psylocybe Cubensis pre posla, ali mi odmerimo dozu." Određivanje doze je prvi savet po pitanju gljiva koji sam dobio, i još uvek je najbolji.


Šest dana kasnije, otišao sam u prirodu i uzeo blizanac prvog izdanka.Uopšte se nije promenio. Znao sam da ću umreti ukoliko bi se sve ponovilo. Nisam imao duhovne energije ili fizičku snagu da preživim dve sesije u tako kratkom vremenskom razmaku, ali u cilju određivanja doze, morao sam da rizikujem život.


Ovaj put, uzeo sam samo polovinu, a dobro određena doza dala mi je sjajan trip bez ikakvih komplikacija.Tada sam znao da sam imao duhovne snage da uzmem ne jednu, već dve smrtonosne gljive.Jedna je bila ubica, a druga je u odgovarajućoj dozi bila božanska. Ovo je bila šamanska inicijacija jer sam se ukrcao na Barku.